Sezona lova je počela…

Šesti je avgust 2015. godine. Još u julu mesecu, u jeku sezone godišnjih odmora “Drug je neki izd’o naređenje, svi u borbu za osakaćenje…”. Osakaćenje čega? Privatnih preduzetnika, ili pak same Države? Možda i jednog i drugog…

Elem, poreska se policija rastrčala od kafića do kafića, od restorana do kafana i osokoljena ponovnim pravom da prekršioce zatvori na neko vreme, radi sve u šesnaest. Kazne se pišu, lokali zatvaraju, šefovi inspektore dočekuju ovacijama… Možda pljusne i poneka nagrada za revnosan rad u julu ili avgustu…

I kafedžije zadovoljne. Na svu sreću, nisu inspektori još dobili ovlašćenja da seku ruku, uho, grlo nos…

A da li je baš sve idealno?

Da vidimo na jednom primeru.

Kafana “Bolji život”, “Srećni ljudi”, ili neka druga. Dobro radi. Dvanaestoro zaposlenih. Mesečni iznos PDV koji uplaćuje Državi cirka 250.000 dinara.

Šarmantni gospodin i gospođa ulaze oko 21:00 i naručuju kafu i sok. Dobijaju fiskalni račun, pa pomalo iznervirani što domaćin nije pao već na prvom testu, legitimišu se i zahtevaju od svih osmoro prisutnih, radno angažovanih da se identifikuju ličnim dokumentima. Tada ustanovljavaju da je jedan od konobara neprijavljen. Bingooo!

Hoćemo li da kontrolišemo i lager, pita ona. Ma jok, imamo još tri lokala. I ovo je dosta, odgovara šarmantni gospodin.

Sleduje kazna 100 do 150 hiljadarki, a pošto je ovo već treće zatvaranje, kafana će se luftirati prazna mesec dana. Gazda je ispucao sve kredite. Ostaje mu da razmišlja da li će sledeću registrovati na tetku, strinu, ženu ili punoletno dete…

Rekapitulacija

Kafedžija naravno nezadovoljan. Firma ne prihoduje mesec dana. Valja skupiti novac da se plati kazna.

Da bi ublažio katastrofu, otpušta svih dvanaest radnika. Primiće ih, naravno, ponovo, kad se nalepnica skine sa ulaznih vrata.

Poreska policija – inspektori i njihov šef prezadovoljni. Naplatiće se kazna, zatvaranje obavljeno.

Država zadovoljna, ali uz malo mozga i matematike, osmeh bi vrlo brzo spao s lica…

Da je radila, kafana bi u tih mesec dana dala državi

PDV 250.000 + doprinosi oko 160.000 + još nešto siće kroz PDV svojim dobavljačima, što je ukupno 410.000 ili više dinara.

Visprena i preduzimljiva Država, sva srećna i zadovoljna uzela je 150.000 dinara, kroz kaznu. E sad, ako računamo da je i komšiji (kafedžiji) crkla krava, onda je to ipak nešto što se novcem neda iskazati…

Mislim da kad skontaju računicu, sleduje i odsecanje delova tela.